Finansijski konsultant kao lični savetnik u radu sa stanovništvom

Uloga finansijskog savetnikau saradnji sa stanovništvom

Finansijski savetnici igraju važnu ulogu u upravljanju finansijama stanovništva. Oni pružaju savete koji pomažu pojedincima da ostvare svoje finansijske ciljeve, bilo da se radi o kupovini stana, vozila, investiranja usled ličnih potreba kroz razne vrste kredita ili se radi o štednji, investiranju u budućnost ili finansijskom osiguranju svoje porodice.

Finansijski savetnici se na tržištu Srbije najviše vezuju za osobe koje im obezbeđuju kredite ili ugovaraju osiguranja. Do poslednjih par godina ovo su striktno bile razdvojene pozicije, ali se značaj osiguranja povećao tako da su sada česte situacije da se u bankama promovišu i polise osiguranja. Ipak, najbolje rešenje za stanovništvo su nezavisni finansijski savetnici koji sarađuju sa više finansijskih institucija, jer su veće šanse da dobijete bolje uslove nego da se vezujete za službenika banke, pošto će zaposleni u bankama vam nuditi proizvode samo svoje banke bez obzira na tržišnu ponudu.

Savetnici kao lični bankari

Lični bankari su pojam koji se često vezuje kao benefit za najbolje klijente banke. Međutim to u praksi ne mora da bude tako, jer ličnog bankara mogu imati i pojedinci sa nižim platnim rejtingom. Zbog toga je prednost saradnje sa nezavisnim finansijskim savetnicima. Cilj svakog savetnika je da mu klijent bude zadovoljan i da ga preporuči dalje, pa je zbog toga posvećen svakom klijentu i motivisan da pronađe najbolje rešenje za svakoga.

Bitna razlika u odnosu bankarskog službenika i klijenta banke u komparaciji sa odnosom finansijskog savetnika i njegovog klijenta je u slobodnijem izražavanju, većoj otvorenosti i iskrenijem izražavanju želja klijenta ka finansijskom savetniku nego ka bankarskom službeniku. Razlog je u tome što se ljudi ne osećaju uvek komforno da pričaju o svojim željama sa predstavnicima banaka, ponekad iz razloga što je u bankama gužva u poslovnici, pa imaju utisak da će reći nešto nešto nepotrebno i da samo oduzimaju vreme, ili je neka stroga atmosfera gde se sve svede na rutinske procese. Često je situacija da se klijenti malo pribojavaju da otvoreno govore kako ne bi nešto izgovorili što bi uticalo na odobrenje kredita. S druge strane, sa finansijskim savetnikom mogu preći sve teme i onda im savetnik može predložiti najbolji kreditni proizvod koji bi odgovarao njihovim željama. Nakon toga može preporučiti klijentu banku sa kojom koja ima najbolje uslove za kreditiranje po uslovima koje klijent želi, a to ne mora uvek da znači najmanju kamatu, jer nekad zavisi i do brzine realizacije procesa, minimalnih uslova koje traži banka ili blizine i radnog vremena poslovnice. Treba naglasiti da kvalitetan rad finansijskog savetnika nije moguć bez dobre saradnje sa zaposlenima po poslovnicama banaka. Stoga je bitno da se pronađu dobri saradnici u bankama koji će prema klijentima koje savetnik pošalje postupati profesionalno i pristupati njihovim predmetima jednako prioritetno kao i prema svojim klijentima. Dešavaju se situacije da klijenti naiđu na neke neprijatnosti u bankama, ali opet je to više do pojedinca, nego što je pravilo, pa se to uvek može rešiti promenom poslovnice ili same banke.

Fondovi kao investicija u budućnost

Finansijski savetnici pružaju stručne savete o investiranju koji su prilagođeni individualnim ciljevima i toleranici prema riziku klijenata. Njihov zadatak se ogleda u tome da naprave diversifikaciju portfolija, izaberu odgovarajuće investicione i štedne proizvode, isprate performanse investicija i sve u cilju da se osigura najbolji mogući povrat ulaganja.

Štednja u bankama ili osiguravajućim kućama je najpoznatiji vid ulaganja sredstava preko finansijskih institucija. Preko banaka se ulaže na kraći rok sa manjim kamatama, dok se osiguranja ulaže na duži rok, pa je samim tim i prinos veći. Ljudi se najkomfornije osećaju kad stave novac na štednju od par meseci, iako postoje situacije kad im taj novac nije potreban na duže vreme, ali se boje rizika. Treba biti svestan situacije da je u prošlosti bilo svakakvih prevara i da se starija populacija teže odlučuje za neka novija i isplativija rešenja.

Investicioni fondovi su daleko profitabilnija rešenja od štednje u bankama ili preko osiguravajućih kompanija. Postaju sve popularnija na finansijskom tržištu Srbije i može se primetiti da se otvara sve veći broj društva za upravljanje investicionih fondova. U ponudi je prisutno više vrsta investicionih fondova, a najviše se razlikuju po načinu ulaganja i visini dobiti koja mogu doneti. To znači da imate fondove koji ulažu u obveznice i banke, što čine najsigurnije fondove, do onih koji ulažu samo u akcije internacionalnih uspešnijh kompanija i koja na dugi rok mogu doneti najviše zarade. Fondovi mogu biti raznovrsni u zavisnosti koliki se procenat ulaže u sigurne poslove, a koliko u akcijiske. To određuje portfolio menadžer koji ima licencu NBS-a i koji to radi po određenim pravilima (dozvoljeni procenat učešća akcija jedne kompanija u portfoliju) kako bi se sveo rizik od loše procene pojedinca na što manji nivo. Treba naglasiti da osiguravajuće kuće uglavnom ulažu investicione fondove, tako da u situacijama kada je cilj ugovaranja osiguranja samo dugoročna štednja, onda je svakako bolji izbor da se direktno ulaže u fondove, jer ne postoji provizija za osiguravajuće kuće.

Penzioni fondovi su namenjeni klijentima koji planiraju penziju, nudeći strategiju kako će investiranje u njih osigurait finansijsku sigurnost u kasnijim godinama. Tu je bitno da se odrede prihodi koje klijent želi da ostvaruje kroz penzije kako bi se napravila kalkulacija investicije. Međutim, penzioni fondovi nisu doživeli veliku ekspanziju u Srbiji. Prvi razlog je još uvek važeća državna penzija koja ljudima pruža kakvu takvu sigurnost, a drugi je taj što nije bila najbolja ponuda za privatne penzije, odnosno dosta je nedorečena. Za neku osobu od 35 godina je mnogo prihvatljivije da ulaže u investicione fondove, jer može da iskalkuliše neki prinos i jednokratno iskoristi taj novac, nego da se opredeli za penzione fondove koji isplaćuje ugovorenu sumu na određeni period, bez mogućnosti povećanja usled porasta inflacije i gubitka vrednosti novca.

Osiguranje kao finansijska zaštita porodice i imovine

Osiguranje je vid finansijske zaštite od nekog negativnog događaja. To može biti da se porodica finansijski zaštiti ukoliko se desi bolest, povreda ili, u najgorem slučaju, smrt nekog člana koji je osiguran. Takođe se može odnositi i na finansijsku sigurnost ukoliko dođe do štete na kolima, u stambenom prostoru ili u poslovnom objektu. Osiguranje ne može sprečiti događaj, ali može sprečiti finanijsku krizu usled nastanka tih nemilih događaja. Ovo je bitno istaći, jer je dugi niz godina postojala predrasuda da se ugovaranjem osiguranja „izaziva sudbina“, što svakako nije bazirano na realnim činjenicama, ali ono što jeste realnost je to kad se desi nesrećni slučaj, da je to veliki udarac na lični budžet.

Uloga finansijskog savetnika u odabiru osiguranja se ogleda u tome da zajedno sa klijentom prepozna koja vrsta osiguranja je odgovarajuća klijentovim željama. Kao i u slučaju sa bankama, idealna situacija je da savetnik sarađuje sa više osiguravajućih kompanija, kako bi klijentu ponudio najbolju polisu koja ne mora da zavisi samo od cene, već može da zavisi koji su osigurani slučajevi pokriveni, na koju ročnost, pod kojim uslovima se može ostvariti osiguranje itd.

Najopipljivija tema za osiguranje koje savetnik treba da savlada sa svojim klijentom je osiguranje života. Dugi niz godina se klijentima preporučivalo osiguranje kao vid štednje za budućost i porodicu, izbegavajući da se naglasi osnovna svrha životnog osiguranja, a to je osiguravanje finansijske sigurnosti usled teške bolesti, povrede ili smrti jednog od nosioca porodice. Pojavom investicionih fondova, situacija se promenila u smislu da je klijentu lakše onda preporučiti investicioni fond ako je njemu jedini cilj samo štednja, a ne sigurnost.

Životno osiguranje treba ugovarati u mladim godinama jer su tada veće osigurane sume. Verovatno je možda najveća greška kod mladih ljudi koji su finansijski nezavisni kada odbiju da ugovore osiguranje jer čekaju da zasnuju porodicu. Period od par godina pravi značajnu razliku u visini osigurane sume, a s druge strane formiranje porodice je nešto ka čemu većina teži, tako da je to izvesno da će se desiti u nekim godinama koje dolaze. Zbog toga odlaganje ugovaranja osiguranja neće uštedeti novac, već naprotiv će ga umanjiti zbog toga što će se u slučaju doživljenja za isti uloženi novac dobiti manja osigurana suma. U slučaju neke iznenadne smrti, porodica će dobiti neku naknadu koja će omogućiti da finansijski prebrodi taj težak period.

Značaj finansijskog konsultanta za poslovanje firme

Uloga finansijskog konsultanta za poslovanje firme

Finansijski konsultanti igraju ključnu ulogu u uspešnom poslovanju firme. Oni pružaju stručne savete i analize koje pomažu firmama da donesu informisane odluke, optimizuju svoje finansijske resurse i ostvare dugoročne ciljeve. Konsultanti analiziraju i, po potrebi, koriguju finansijske izveštaje, identifikuju rizike i prilike u poslovanju i investicijama, te preporučuju strategije za unapređenje profitabilnosti, efikasnosti i proceduralnih aktivnosti. Bitna stvar koju konsultanti treba da ostvare u saradnji sa kompanijama je uspostavljanje procedura koje mnoga mala i srednja preduzeća nisu implementirala u svojim sistemima, a od velikog su značaja za prosperitet i napredak u poslovanju.

Posebnu ulogu koju finansijski konsultanti pružaju kompanijama je ostvarivanje uspešne saradnje sa bankama. U ovo doba je teško ostvarivo napraviti ozbiljan rast u poslovanju i napredak bez podrške banaka. To nužno ne mora da znači kroz kreditiranje, već i kroz transakcione račune, garancije, pa i depozite sa kojim se višak sredstava iskorišćava za dodatni prihod. Svaki rast je potrebno finansirati, a u zavisnosti od delatnosti firme najbolji način je preko kredita banaka, jer je sopstveni kapital najvredniji, pa je zato opšte mišljenje u finansijskim krugovima da je najbolje „tuđim“ novcem finansirati investicije i ulaganja, a svoj novac čuvati kao rezervu. Svaki kredit ima cenu koštanja, ali je tu bitna uloga finansijskog konsultanta koji može napraviti obračun i strategiju investiranja kako bi se cena kamata i kreditiranja bilo manja od očekivane dobiti od tog ulaganja.

Pored kreditiranja koji najznačajniji i najzastupljeniji bankarski proizvod u poslovanju kompanija, finansijski konsultanti treba da isprate i ostale proizvode banaka koji imaju uticaj na poslovanje. Određene firme svoje poslovanje zasnivaju na učestvovanju na tenderima, pa je za njih od izuzetnog značaja da im bankarske garancije budu brzo dostupne. Konsultanti imaju zadatak da sa bankama dogovore okvire i limite od kojih zavisi brzina realizacije celog procesa izdavanja garancija, a ujedno i da se pobrinu da troškovi koji prate izdavanje garancija budu što niži kako bi u što manjoj meri uticali na profitabilnost posla zbog kojih se i potražila garancija. Cene platnog prometa (dinarskog i deviznog) su takođe teme o kojima finansijski konsultanti u ime kompanija koje zastupaju mogu da pregovaraju kako bi svojim klijentima obezbedili što bolje uslove.

Pored banaka, konsultanti imaju i ulogu u pronalaženju drugih vidova finansiranja, poput prijavljivanja na javne pozive domaćih i inostranih fondova. Njihovi zadaci se ogledaju u tome da pripreme biznis planove, sakupe svu dokumentaciju, konsultuju se sa agencijama i ustanovama koji te fondove realiziju i na kraju isprate ceo proces finansiranja. Postoje dva načina finansiranja preko tih vrsta fondova. Prvi način je kreditiranjem uz povoljne kamate, što je uglavnom povezano sa bankama i realizuju se preko kreditne politike banaka. Drugi način je uz odobravanja bespovratnih sredstva u određenom procentu investicije. Ceo taj to proces je uglavnom dosta kompleksan, pa zbog toga vlasnici i direktori preduzeća vrlo često nemaju vremena da se tome posvete, a da ne bi propuštali takve prilike, odlučuju se da angažuju konsultante.

Planiranje i Strategija

Finansijski konsultanti pomažu firmama da razviju dugoročne strategije i planove koji su usklađeni sa njihovim poslovnim ciljevima. Oni analiziraju tržišne trendove, konkurenciju i unutrašnje finansijske performanse firme kako bi razvili prilagođene planove koji maksimiziraju rast i minimiziraju rizike. Pored toga analiziraju i projektuju „cash flow“ (tok novca), odnosno očekivani priliv i odliv tokom godine.

Za svaku kratkoročnu i dugoročnu strategiju je bitno planirati kretanje novca, jer se prihodovanje i realan priliv često dosta razlikuju. Zbog toga je uloga konsultanta velika, jer vlasnicima preduzeća obezbedi realnu sliku prilikom formiranja planova, budžeta za sledeću godinu, projektovanja investicija i svih ostalih strateških ciljeva koje je zadao. Prilikom tih analiza se u kalkulacije dodaju očekivani prilivi, redovni i mogući vanredni troškovi, PDV, porezi, kao i ostali parametri koji mogu uticati na projektovanje svih benefita, a i poteškoća u poslovanju i zadatim planovima.

Upravljanje rizicima

Konsultanti pomažu firmama da identifikuju i upravljaju finansijskim rizicima. Oni nude strategije za diversifikaciju investicija, zaštitu od valutnih fluktuacija i sprovođenje politika osiguranja. Takođe, konsultanti pomažu firmama da se pripreme za nepredviđene situacije i da razviju planove za kontinuitet poslovanja.

Upravljanje rizicima se najviše odslikava prilikom investiranja u poboljšanje proizvodnje ili kvaliteta usluga, uvođenja nove delatnosti u poslovni ciklus ili kupovini osnovnih sredstava. To su procesi koji donose najviše rizika. Ukoliko neko poželi da ubaci novi proizvod, uvede neku povezanu delatnost ili kupi poslovni prostor koji donosi samo trošak (ali i bolju reputaciju i generalnu sliku o preduzeću) mora se suočiti sa određenim rizicima koji mogu promeniti projekciju koja je napravljena pre samih ulaganja. Rizici se odnose na konkurenciju, stanje u državi i promeni zakona, lokalnim samoupravama, kao i razvoju samog tržišta.

Kako se upravlja finansijskim rizicima? Najbitnije stvari kod upravljanja rizicima su dobar plan procesa i pravilno prepoznavanje rizika prilikom planiranja. Da bi se uticaj rizika na ostvarivanje poslovnog procesa bio što manji trebalo bi u osnovi napraviti dobru projekciju isplativosti, načina realizacije i kontrole samog poslovnog procesa koji može biti izložen nekom riziku. Kada se to odradi na dobar način, onda može da se odrede i predvide većina potencijalnih rizika, a samim tim i da se pronađu načini kako da se procesi osiguraju od tih rizika kako ne bi uticali na kontinuitet poslovanja i dalji razvoj.

Poboljšanje efikasnosti

Finansijski konsultanti analiziraju procese i operacije unutar firme kako bi identifikovali oblasti za poboljšanje efikasnosti. Najveći izazovi sa kojima se preduzeća na našem tržištu susreću su neustanovljene procedure koje bi jasno prikazivale sve poslovne procese. Sa jasnim procedurama finansijski konsultant može analizama da utiče na optimizaciju troškova i bolju finansijsku kontrolu.

Upravo je optimizaciju troškova jedan od osnovnih zadataka finansijskih konsultanata. Na koji se način ogleda optimizicja troškova? Neki od procesa gde se to najpreciznije može ogledati su unapređenje upravljanja zalihama, analiza i predlaganje strukture zaposlenih, kontrola fiksnih i operativnih troškova, predlaganje alternativnih rešenja za određene troškove, pregovaranje sa bankama o troškovima platnog prometa i kreditiranja itd. Sama optimizacija nije ista za sva preduzeća i zavise od delatnosti, veličine firme, broja zaposlenih, načinu rada, strukturi zaliha i osnovnih sredstava i mnogih drugih faktora.

Sa ovim merama poboljšanja efikasnosti se ujedno i poveća profitabilnost, tako što se povećavaju prihodi usled procedura koje definišu poboljšanje prodaje i smanjuju rashodi usled optimizacije troškova. Povećana profitabilnost, odnosno krajnja dobit, je glavni cilj svakog preduzeća, pa je zbog toga značaj finansijskog konstultanta izuzetno veliki i zbog toga se treba odlučivati na njihovo angažovanje.

Finansijski konsultanti u Srbiji – razvoj brenda i trenutan status

Značaj finansijskih konsultanata se u Srbiji prepoznao tek u poslednjih desetak godina, zbog upliva velikog broja stranih kompanija, IT firmi bez znanja o finansijama, prihvatanja politike „outsourcing“ (prebacivanja dela poslovanja na eksterne saradnike), razvoja porodičnih preduzeća koja nisu adekvatno ispratila razvoj preduzeća i još nekih drugih razloga uglavnom vezanih za promene u društvu i okruženju. Ranije se angažovanje finansijskih konsultanata podrazumevalo samo za velika preduzeća ili strana predstavništva koja su imali potrebu da se određeni deo operacija prebaci na eksternu poziciju.

Treba spomenuti i da je dugo vremena konsultante pratila loša reputacija, jer su se neke osobe predstavljale kao konsultant, a imale su za cilj da prikažu nerealno stanje u firmi kako bi pokušali da izmanipulišu bankama da dobiju kredite. Međutim, danas pojam finansijski konsultant označava da neko poseduje finansijsku pismenost, analitičnost, izražene prezentacione veštine, razvijene strukturu kontakata i pouzdanost.

Ko se obično odluči da se bavi finansijskim konsaltingom? Nije čest slučaj da se neko sa tek završenih studija odluči za ovaj posao, jer mu nedostaje iskustva u radu sa privredom, zakonima i izazovima u pregovaranju sa klijentima, pa je teško pronaći svoje mesto na tržištu. Zbog toga to obično postaju bivši zaposleni u bankama ili revizorskim kućama, jer su oni najviše upoznati sa analizama poslovanja preduzećima i njihovih biznis modela, a takođe su i na izvoru potencijalnih klijenata zbog velikih portofolija u bankama i revizorskim kućama.