Uloga finansijskog savetnikau saradnji sa stanovništvom
Finansijski savetnici igraju važnu ulogu u upravljanju finansijama stanovništva. Oni pružaju savete koji pomažu pojedincima da ostvare svoje finansijske ciljeve, bilo da se radi o kupovini stana, vozila, investiranja usled ličnih potreba kroz razne vrste kredita ili se radi o štednji, investiranju u budućnost ili finansijskom osiguranju svoje porodice.
Finansijski savetnici se na tržištu Srbije najviše vezuju za osobe koje im obezbeđuju kredite ili ugovaraju osiguranja. Do poslednjih par godina ovo su striktno bile razdvojene pozicije, ali se značaj osiguranja povećao tako da su sada česte situacije da se u bankama promovišu i polise osiguranja. Ipak, najbolje rešenje za stanovništvo su nezavisni finansijski savetnici koji sarađuju sa više finansijskih institucija, jer su veće šanse da dobijete bolje uslove nego da se vezujete za službenika banke, pošto će zaposleni u bankama vam nuditi proizvode samo svoje banke bez obzira na tržišnu ponudu.
Savetnici kao lični bankari
Lični bankari su pojam koji se često vezuje kao benefit za najbolje klijente banke. Međutim to u praksi ne mora da bude tako, jer ličnog bankara mogu imati i pojedinci sa nižim platnim rejtingom. Zbog toga je prednost saradnje sa nezavisnim finansijskim savetnicima. Cilj svakog savetnika je da mu klijent bude zadovoljan i da ga preporuči dalje, pa je zbog toga posvećen svakom klijentu i motivisan da pronađe najbolje rešenje za svakoga.
Bitna razlika u odnosu bankarskog službenika i klijenta banke u komparaciji sa odnosom finansijskog savetnika i njegovog klijenta je u slobodnijem izražavanju, većoj otvorenosti i iskrenijem izražavanju želja klijenta ka finansijskom savetniku nego ka bankarskom službeniku. Razlog je u tome što se ljudi ne osećaju uvek komforno da pričaju o svojim željama sa predstavnicima banaka, ponekad iz razloga što je u bankama gužva u poslovnici, pa imaju utisak da će reći nešto nešto nepotrebno i da samo oduzimaju vreme, ili je neka stroga atmosfera gde se sve svede na rutinske procese. Često je situacija da se klijenti malo pribojavaju da otvoreno govore kako ne bi nešto izgovorili što bi uticalo na odobrenje kredita. S druge strane, sa finansijskim savetnikom mogu preći sve teme i onda im savetnik može predložiti najbolji kreditni proizvod koji bi odgovarao njihovim željama. Nakon toga može preporučiti klijentu banku sa kojom koja ima najbolje uslove za kreditiranje po uslovima koje klijent želi, a to ne mora uvek da znači najmanju kamatu, jer nekad zavisi i do brzine realizacije procesa, minimalnih uslova koje traži banka ili blizine i radnog vremena poslovnice. Treba naglasiti da kvalitetan rad finansijskog savetnika nije moguć bez dobre saradnje sa zaposlenima po poslovnicama banaka. Stoga je bitno da se pronađu dobri saradnici u bankama koji će prema klijentima koje savetnik pošalje postupati profesionalno i pristupati njihovim predmetima jednako prioritetno kao i prema svojim klijentima. Dešavaju se situacije da klijenti naiđu na neke neprijatnosti u bankama, ali opet je to više do pojedinca, nego što je pravilo, pa se to uvek može rešiti promenom poslovnice ili same banke.
Fondovi kao investicija u budućnost
Finansijski savetnici pružaju stručne savete o investiranju koji su prilagođeni individualnim ciljevima i toleranici prema riziku klijenata. Njihov zadatak se ogleda u tome da naprave diversifikaciju portfolija, izaberu odgovarajuće investicione i štedne proizvode, isprate performanse investicija i sve u cilju da se osigura najbolji mogući povrat ulaganja.
Štednja u bankama ili osiguravajućim kućama je najpoznatiji vid ulaganja sredstava preko finansijskih institucija. Preko banaka se ulaže na kraći rok sa manjim kamatama, dok se osiguranja ulaže na duži rok, pa je samim tim i prinos veći. Ljudi se najkomfornije osećaju kad stave novac na štednju od par meseci, iako postoje situacije kad im taj novac nije potreban na duže vreme, ali se boje rizika. Treba biti svestan situacije da je u prošlosti bilo svakakvih prevara i da se starija populacija teže odlučuje za neka novija i isplativija rešenja.
Investicioni fondovi su daleko profitabilnija rešenja od štednje u bankama ili preko osiguravajućih kompanija. Postaju sve popularnija na finansijskom tržištu Srbije i može se primetiti da se otvara sve veći broj društva za upravljanje investicionih fondova. U ponudi je prisutno više vrsta investicionih fondova, a najviše se razlikuju po načinu ulaganja i visini dobiti koja mogu doneti. To znači da imate fondove koji ulažu u obveznice i banke, što čine najsigurnije fondove, do onih koji ulažu samo u akcije internacionalnih uspešnijh kompanija i koja na dugi rok mogu doneti najviše zarade. Fondovi mogu biti raznovrsni u zavisnosti koliki se procenat ulaže u sigurne poslove, a koliko u akcijiske. To određuje portfolio menadžer koji ima licencu NBS-a i koji to radi po određenim pravilima (dozvoljeni procenat učešća akcija jedne kompanija u portfoliju) kako bi se sveo rizik od loše procene pojedinca na što manji nivo. Treba naglasiti da osiguravajuće kuće uglavnom ulažu investicione fondove, tako da u situacijama kada je cilj ugovaranja osiguranja samo dugoročna štednja, onda je svakako bolji izbor da se direktno ulaže u fondove, jer ne postoji provizija za osiguravajuće kuće.
Penzioni fondovi su namenjeni klijentima koji planiraju penziju, nudeći strategiju kako će investiranje u njih osigurait finansijsku sigurnost u kasnijim godinama. Tu je bitno da se odrede prihodi koje klijent želi da ostvaruje kroz penzije kako bi se napravila kalkulacija investicije. Međutim, penzioni fondovi nisu doživeli veliku ekspanziju u Srbiji. Prvi razlog je još uvek važeća državna penzija koja ljudima pruža kakvu takvu sigurnost, a drugi je taj što nije bila najbolja ponuda za privatne penzije, odnosno dosta je nedorečena. Za neku osobu od 35 godina je mnogo prihvatljivije da ulaže u investicione fondove, jer može da iskalkuliše neki prinos i jednokratno iskoristi taj novac, nego da se opredeli za penzione fondove koji isplaćuje ugovorenu sumu na određeni period, bez mogućnosti povećanja usled porasta inflacije i gubitka vrednosti novca.
Osiguranje kao finansijska zaštita porodice i imovine
Osiguranje je vid finansijske zaštite od nekog negativnog događaja. To može biti da se porodica finansijski zaštiti ukoliko se desi bolest, povreda ili, u najgorem slučaju, smrt nekog člana koji je osiguran. Takođe se može odnositi i na finansijsku sigurnost ukoliko dođe do štete na kolima, u stambenom prostoru ili u poslovnom objektu. Osiguranje ne može sprečiti događaj, ali može sprečiti finanijsku krizu usled nastanka tih nemilih događaja. Ovo je bitno istaći, jer je dugi niz godina postojala predrasuda da se ugovaranjem osiguranja „izaziva sudbina“, što svakako nije bazirano na realnim činjenicama, ali ono što jeste realnost je to kad se desi nesrećni slučaj, da je to veliki udarac na lični budžet.
Uloga finansijskog savetnika u odabiru osiguranja se ogleda u tome da zajedno sa klijentom prepozna koja vrsta osiguranja je odgovarajuća klijentovim željama. Kao i u slučaju sa bankama, idealna situacija je da savetnik sarađuje sa više osiguravajućih kompanija, kako bi klijentu ponudio najbolju polisu koja ne mora da zavisi samo od cene, već može da zavisi koji su osigurani slučajevi pokriveni, na koju ročnost, pod kojim uslovima se može ostvariti osiguranje itd.
Najopipljivija tema za osiguranje koje savetnik treba da savlada sa svojim klijentom je osiguranje života. Dugi niz godina se klijentima preporučivalo osiguranje kao vid štednje za budućost i porodicu, izbegavajući da se naglasi osnovna svrha životnog osiguranja, a to je osiguravanje finansijske sigurnosti usled teške bolesti, povrede ili smrti jednog od nosioca porodice. Pojavom investicionih fondova, situacija se promenila u smislu da je klijentu lakše onda preporučiti investicioni fond ako je njemu jedini cilj samo štednja, a ne sigurnost.
Životno osiguranje treba ugovarati u mladim godinama jer su tada veće osigurane sume. Verovatno je možda najveća greška kod mladih ljudi koji su finansijski nezavisni kada odbiju da ugovore osiguranje jer čekaju da zasnuju porodicu. Period od par godina pravi značajnu razliku u visini osigurane sume, a s druge strane formiranje porodice je nešto ka čemu većina teži, tako da je to izvesno da će se desiti u nekim godinama koje dolaze. Zbog toga odlaganje ugovaranja osiguranja neće uštedeti novac, već naprotiv će ga umanjiti zbog toga što će se u slučaju doživljenja za isti uloženi novac dobiti manja osigurana suma. U slučaju neke iznenadne smrti, porodica će dobiti neku naknadu koja će omogućiti da finansijski prebrodi taj težak period.
